RWF Logo

Eva fon Redeker: U senci prava svojine – Neoautoritarnost kao odbrana fantomske svojine

Eva fon Redeker (Eva von Redecker)

U novom izdanju serijala Izvori epistemologije – Kritički život delimo sa vama tekst kritičke teoretičarke i feminističke filozofkinje Eve fon Redeker (Eva von Redecker), U senci prava svojine: neoautoritarnost kao odbrana fantomskog posedovanja, u prevodu Emilie Epštajn. Tekst je izvorno objavljen u žurnalu Critical Times, Volume 3, Issue 1 (April 2020)

Sažetak: Članak teoretizuje savremenu autoritarnu mobilizaciju i njene kontinuitete sa liberalnom modernošću. Oslanja se na genealogiju savremenog vlasništva radi sistematskog integrisanja dva registra koji se često nadmeću u objašnjavanju autoritarizma: materijalističke analize političke ekonomije i predstavljanja rasizma i seksizma. U korak sa intersekcionalnim feminističkim i istraživanjima rase, iznosi se tvrdnja da se liberalna kapitalistička društva oslanjaju na inkorporirana prava na grupno zasnovano ugnjetavanje i da su ovi odnosi ugnjetavanja, istorijski gledano, poprimali oblik analogan vlasništvu. Ova analogija nije slučajna. Vlasničko ugnjetavanje nadopunjuje obećanje koje nudi pravo na suverenit ličnosti na kojem liberalizam počiva. Ujedno, predstavlja vid kompenzacije za određene delove populacije za oduzimanje imovine, od čega kapitalizam cveta. U trenutnoj istorijskoj situaciji pravne jednakosti i neoliberalnog materijalnog oduzimanja imovine, logika vlasništva ponavlja se u novom ključu. Neoautoritarnost nastoji da zaštiti otelovljeno pravo posvajanja za odabrane grupe, dok druge označava kao one kojima se može raspolagati. 

KLJUČNE REČI: autoritarnost, vlasništvo, oduzimanje imovine, ideologija, sloboda 

“Povezivanje afektivnih i političkih formacija sa ekonomskim oblicima, moglo bi se do te mere doslovno uzeti da bi bilo koja dalja analiza bila izlišna. Možda slojevima u pobuni jednostavno jeste oduzeta imovina? Na kraju krajeva, mnogi ljudi su izgubili svoje domove, poslove i socijalnu zaštitu s početkom ekonomske krize. Kako bi se napravila razlika između zagonetke naslovljenog autoritarizma koji se razmatra, od izraza opravdane ljutnje, neophodno je dvostruko razlikovanje: da vrlo često oni privilegovaniji, a ne oni koji trpe najveće oduzimanje imovine, vode autoritarnu pobunu, i da njihovo nasilje nije usmereno protiv uzroka materijalne patnje, već je uvek već u vezi sa određenim marginalizovanim grupama.”

“Fantomsko posedovanje je derivativ, jer se oslanja (makar za samo pojavljivanje) na institucionalnu pozadinu fiktivne imovine. Može delovati protivno zdravom razumu opisivati fantomsko posedovanje kao direktnije realizovano od fiktivne imovine, s obzirom da ovo drugo implicira aktuelizovani odnos propertizovane dominacije. Međutim, kao što sam ranije naglasila, nešto izmiče čak i u punoj vlasti: naime, to je moć delovanja tela nad kojim se dominira, koliko god da su ograničena ova tela, njihova unutrašnjost, stvarnost njihovog otpora. Fantomsko posedovanje dozvoljava dominantnim subjektima da apstrahuju iz ovog življenog odnosa. Kao opredmećen identitet, fantomsko posedovanje štiti potencijalnog fiktivnog vlasnika ne samo od stvarnosti, već i od gubitka njegovog objekta.”

“Autoritarnost, stoga, iako se pojavljuje kao ključni neprijatelj liberalizma, predstavlja kontradikciju koju je sam liberalizam iznedrio. To je postigao vezivanjem slobode, kao prava na lični integritet, za moderni oblik vlasništva.“

Tekst Eve fon Redeker “U senci prava svojine: neoautoritarnost kao odbrana fantomskog posedovanja” u prevodu Emilie Epštajn možete da pročitate ovde.


Do sada u ediciji Izvori epistemologije: kritički život: