RWF Logo

Kritički život 3: Nevidljivi gradovi

Ovo objavljavanje knjige “Nevidljivi gradovi” Itala Kalvina posvećujemo izbeglicama i migrantima.


Pakao živih nije nešto što će tek nastati; ako već postoji, onda je to nešto što je tu, pakao u kojem svakodnevno živimo, koji stvaramo živeći zajedno. Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostora.


SE 8


Italo Kalvino: “Nevidljivi gradovi” (Italo Calvino, “Le città invisibili”), prevela Jasmina Tešanović (Feministička 94, 1995.)

preuzmite_PDF


 

Knjiga “Nevidljivi gradovi” je niz pripovesti koje Marko Polo priča Kublaj Kanu. Nema prepoznatljivih gradova. To su sve izmišljeni gradovi; svaki sam nazvao po imenu neke žene. Moj Marko Polo žarko želi da otkrije tajne razloge koji su doveli ljude da zajedno žive u gradovima, razlozi koji mogu da važe bez obzira na sve krize. Gradovi su zbir mnogih stvari: sećanja, želja, znakova jednog jezika; gradovi su mesta razmene, kako objašnjavaju sve knjige iz istorije ekonomije, ali te razmene nisu samo razmene robe već i reči, želja, sećanja. Knjiga je nastala delić po delić, u dugim intervalima, kao stihovi koje sam beležio prateći najrazličitije inspiracije i razmišljanja: kao neki dnevnik. Sve se na kraju pretvaralo u sliku nekog grada, knjige koje sam čitao, umetničke izložbe koje sam posećivao, rasprave sa prijateljima. Mislim da sam napisao nešto kao poslednju ljubavnu poemu gradovima…

Italo Kalvino, 1983. (Američka predavanja)


Do sada u ediciji Izvori epistemologije: kritički život: