Posle proglašenja nezavisnosti Kosova februara 2008, talas autorizovanog nasilja u Srbiji nametnuo je jednu vrstu autocenzure blisku internalizovanom ratnom stanju. To je bila najniža tačka u Srbiji od 2000. godine. RŽF je stala sa grupama koje nikada nisu ćutale. Podržale smo 26. februara javnu promociju i njeno snimanje knjige “Ženska strana rata” koju su upravo objavile Žene u crnom a performans izveo Dah teatar. Dve nedelje kasnije, proslavu 100-godišnjice 8. marta u organizaciji Žena u crnom zabranila je policija posle čega su se aktivistkinje i saveznice digle na uzbunu. Na “Odloženom Osmom martu” jako veliki broj aktivistkinja se okupio na uličnom maršu koji se završio predstavljanjem rada mlade generacije feministkinja u tek štampanoj knjizi “Neko je rekao feminizam?” koju su zajedno objavile RŽF, Ženske studije i ŽuC. Ćutanje je prokinuto a pozicija potvrđena u krizi. U maju se RŽF posvetila učešću u feminističkoj kampanji u vezi sa bazičnom političkom orijentacijom u Srbiji. U isto vreme smo završavale dokumentarni film o našem radu i atmosfera odlučnosti u odlučivanju o našoj ulozi se osećala u vazduhu. Postalo je potpuno jasno da RŽF treba da ostane posvećena autonomnom organizovanju žena bez obzira koji će biti politički kurs Srbije.
Produkcija: Rekonstrukcija Ženski fond, 2008.
Režija: Anberin Pasha & Anđela Banićević
Kamera i montaža: Anberin Pasha
