Prvi deo edukativne kampanje Kako da sestre to rade najbolje 2, koju je osmislila i organizovala Rekonstrukcija Ženski fond, uspešno je završen. U periodu od 6.7. do 8.7. RŽF je u hotelu Park ugostila 20 učesnica i učesnika iz Beograda, Niša, Sombora, Pirota, Kostolca, Vlasotinca, Zrenjanina i Pančeva. Učesnice i učesnici dolaze iz raznih aktivističkih sfera, društvenih nauka, muzike, književnosti, sporta, politike, i različitih NVO-a. Tokom tri dana imale su priliku da odslušaju i učestvuju u diskusiji na četiri tročasovnih predavanja, koja smo imale prilike da čujemo od:
– Danila Ćurčića, diplomiranog pravnika, programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A 11.
– Milene Vasić, pravne savetnice u Komitetu pravnika za ljudska prava – YUCOM.
– Maje Krek, aktivistkinje, istraživačice i saradnice u nastavi na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Nevene Ružić, pomoćnice generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
[Best_Wordpress_Gallery id=”71″ gal_title=”02 SESTRE 2 SEMINAR”]
Milena Vasić je rođena 1985. god. u Smederevskoj Palanci, završila Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu 2009. godine, pravosudni ispit položila 2017. godine. Trenutno radi kao pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava – YUCOM.
Već sedam godina aktivno se bavi temom ljudskih prava, profesionalno i aktivistički, sa posebnim osvrtom na položaj marginalizovanih društvenih kategorija, naročito – LGBT populacije i žena. Osim toga, angažovana je na projektima koji obuhvataju slobodu okupljanja, medijska prava i slobode, postupanje države u vanrednim situacijama, pomoć građanima za vladavinu prava na sudu, besplatnu pravnu pomoć, položaj izbeglica u Srbiji i drugim.
Učestvovala je kao saradnica i istraživačica u nizu istraživanja i treninga u različitim oblastima ljudskih prava.
Postavi zahtev za informaciju od javnog značaja
Predavanje je zamišljeno iz dva dela – teorijskog i praktičnog.
Teorijski deo ima za cilj da približi strukturu državnih organa u Srbiji polaznicima, standarde prava na obaveštenost i prava na informaciju od javnog značaja, kao i relevantan domaći pravni okvir.
Praktični deo se sastoji iz vežbe pisanja zahteva za informaciju od javnog značaja i postupanja u slučaju eventualnog izostanka adekvatnog odgovora državnih oragana.
Cilj obuke je da polaznici nauče: kako da postave zahtev za informacijom od javnog značaja, kom organu da postave pitanje i na koji način da koriste Zakon kako bi izvršili pritisak na državni organ koji nije spreman da odgovori na pitanje.
Nevena Ružić
Pomoćnica generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
U Službi Poverenika je od 2009. godine i rukovodi Sektorom za harmonizaciju. Oblast njenog rada je informaciono pravo: pravo na pristup informacijama, sloboda izražavanja, pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao i poverljivost informacija, zaštita uzbunjivača, upravljanje internetom i obuhvata kako „oflajn“ informacije, tako i onlajn.
Od 2012. je izabrana za člana Biroa za zaštitu podataka Konvencije Saveta Evrope o zaštiti podataka o ličnosti.
Diplomirala je 2002. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i na master studijama Pravnom fakultetu Univerziteta u Leeds (2008, na temu odnosa prava na privatnost i pristupa informacijama) i studijama savremene diplomatije na Univerzitetu Malte (2006, na temu upravljanja internetom).
Podaci su vrednost (dakle, i odgovornost)
Tokom ovog dela seminara učesnici/e će se podsetiti na vrednost podataka o ličnosti, značaja prava na zaštitu podataka i prava na privatnost, kao i odgovornosti svih onih koji obrađuju njihove podatke. Istovremeno, govorićemo i koliko mi sami olako dajemo podatke o ličnosti i to ne podatke koji se odnose na nas, već i na druga lica.
Maja Krek je aktivistkinja, istraživačica i saradnica u nastavi na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Proces istraživanja realnih podataka i dekonstrukcije političkih manipulacija
Često smo u javnom medijskom prostoru suočeni sa neistinama ili poluistinama koje nam se plasiraju kao činjenice. Pretrešćemo neke teme koje su aktuelne poslednjih meseci i proći kroz proces istraživanja realnih podataka i dekonstrukcije političkih manipulacija.
Danilo Ćurčić, diplomirani pravnik (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za ljudska prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Eseksu) bavi se pitanjima koja se tiču prava Roma, pristupa ekonomskim i socijalnim pravima, antidiskriminacije i pristupa pravdi. Do sada, radio na nekim od najvažnijih slučajeva koji se odnose na prinudna iseljenja, diskriminaciju romske zajednice u kontejnerskim naseljima u Beogradu i problemima koji se tiču socijalnog stanovanja. Takođe, bio je uključen u postupke koji se vode pred Ustavnim sudom zbog različitih pitanja koja se najgrublje mogu nazvati pitanjima siromaštva i ljudskih prava – od uvođenja neplaćenog obaveznog rada za korisnike novčane socijalne pomoći do oporezivanja socijalnog stanovanja izbeglica. Trenutno je programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A 11, koja se bavi unapeđenjem ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji.
Oblasti interesovanja: ekonomska i socijalna prava, pravo na adekvatno stanovanje, odnos javnih finansija i ljudskih prava.
Mere štednje, porezi i ljudska prava- Ima neka tajna veza
U toku tročasovnog programa predviđeno je da polaznici i polaznice budu upoznate/i sa osnovnim pitanjima koja se tiču budžetiranja i ljudskih prava. Ovom pitanju prethodiće kratak uvod u razvoj ljudskih prava i danas često potpuno prevaziđenu podelu na građanska i politička i ekonomska i socijalna prava i na dva različita sistema tumačenja ovih grupa prava. Takođe, u uvodnom delu biće predočena neka od pitanja prožimanja ova dva sistema i međusobnog uticaja građanskih i političkih na ekonomska i socijalna prava i obrnuto.
Kao centralno, pitanje budžeta biće posmatrano iz dve perspektive – kako država prikuplja budžetske prihode, odnosno kako sprovodi poresku politiku i kako se troši novac poreskih obveznika. Istovremeno, kroz ovo pitanje pokušaćemo da nađemo odgovor i na to da li država maksimalno upotrebljava raspoložive resurse zarad ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava. Tokom diskusije pokušaćemo da damo odgovor na pitanje gde je mesto ljudskih prava u ovim politikama, da li donosioci odluka treba da slušaju građane kada donose odluke ekonomske prirode i koji su mehanizmi građana i građanki da se uključe u ove procese.
Druga komponenta programa odnosiće se na razgovor o merama štednje, kako globalno tako i u Srbiji i uticaju ovih mera na najugroženije. U razgovoru ćemo se osvrnuti na pitanje da li su mere štednje ugrozile temelje socijalne države, koja nam se garantuje Ustavom i koliko su ove garancije sprovodive danas u Srbiji.
U poslednjem delu programa biće reči o participativnom budžetiranju i transparentnosti rada vlasti, mogućnostima da građani i građanke utiču na budžetske politike i primerima uspešnih borbi u ovoj sferi, da bi se na kraju kroz praktične vežbe polaznici i polaznice pozabavili/e ključnim aspektima uključivanja građana u procese donošenja odluka koje se tiču javnih finansija.
