Fokus na fokus: Centar za primenjenu istoriju – "Potisnuta sećanja“ – Program javnih časova o istoriji ’90-ih godina

Rekonstrukcija Ženski fond vam predstavlja projekat “Potisnuta sećanja“ – Program javnih časova o istoriji ’90-ih godina koji smo podržale 2019. godine u okviru programa Specijalni fokus.

Borba protiv nacionalizma, militarizma i rasizma zahteva na prvom mestu refleksiju i razumevanje pojave tih fenomena i prepoznavanje onih činilaca koji stvaraju podlogu za razvoj militarističkih nastojanja jednog društva. Tragom odgovornog odnosa prema bliskoj prošlosti, Centar za primenjenu istoriju organizovao je javna vođenja i javne časove o istoriji ’90-ih godina na nekoliko lokacija u Beogradu.

“Cilj stalnog programa CPI „Potisnuta sećanja“ je podsticanje dijaloga u javnom prostoru o društvenim procesima i događajima iz prošlosti devedesetih koji danas oblikuju našu sadašnjicu, kao i promišljanje funkcija sećanja i zaboravljanja u kontekstu vrednosti na kojima se danas gradi društvo u Srbiji. Polazeći od toga da različita predstavljanja prošlosti kroz odabir onoga što će biti prikazano i/ili naglašeno i izostavljanje nečeg drugog u izvesnom smislu stvaraju različite verzije istih događaja, na javnim vođenjima razgovaramo o tome šta je ono što se u Srbiji potiskuje ili smatra nepoželjnim u javnom i zvaničnom sećanju (poput zatočeničkih logora, masovnih grobnica, otmica civila i prisilnih mobilizacija, ali i antiratnog otpora koji je u Srbiji postojao).“ – CPI

Program je podrazumevao metodologiju javne istorije i “istorije van učionice”, kao i foto/video dokumentovanje javnih časova radi podsticanja dalje refleksije vezane za pamćenje raspada Jugoslavije.

“Metodologiju koju koristimo smatramo važnim i sastavnim delom ciljeva koji želimo da postignemo i to na više načina. Na nivou sadržaja, važno nam je ne samo dati informacije, već i stvarati prostor za bolje razumevanje kako su širi društveni kontekst i pripadanje različitim (često marginalizovanim) grupama oblikovali pojedinačne živote i svakodnevicu, podstičući ili ograničavajući mogućnost delovanja. Istovremeno, važno nam je uključivanje i onoga čega u „velikoj istoriji“ često nema: individualnih perspektiva, ličnih iskustava i načina na koji su ljudi živeli svoje živote, dilema s kojima su se suočavali/e, izbora koji su pravili /e (ili propustili/e da naprave)… Na nivou procesa, važno nam je da otvaramo ove teme kroz kritički dijalog i razvijanje sposobnosti da se o različitim perspektivana razgovara uz uvažavanje različitih pozicija iz kojih govorimo, promišljanje onoga što ih oblikuje i posledica koje one nose. Na nivou prostora, kroz povezivanje lokacija i događaja u javnom prostoru koji je otvoren za sve (posebno za one koji iz različitih razloga ostaju isključeni iz događaja koji se bave ovakvim temama), važno nam je zapravo i da skrenemo pažnju da (i) istorija nije nešto što pripada elitama i državi. U situaciji sve izraženijeg sužavanja (i doslovno – u fizičkom smislu) javnog prostora, to predstavlja i skretanje pažnje da je javni prostor prostor deo političkog, i kao prostor diskusije, i kao javno dobro, i kao prostor borbe i otpora.
Tek razumevanjem te interakciji „istorije odozgo“ i „istorije odozdo“, moguće je zaista razumeti društveni prostor kao kompleksnu sferu koja je ne samo prostor lične egzistencije, već i prostor odgovornosti i političkih izbora koje pravimo (iako nikad potpuno slobodno i dok kraja promišljeno). Ovim su vođene aktivnosti na kojima trenutno radimo: „Mapiranje mesta sećanja u gradovima u Srbiji“ i priprema „Festivala javne istorije – Čemu još istorija?“ koji je planiran za proleće 2021. godine.” – CPI

A do festivala javne istorije, čitajte tekstove o potisnutim sećanjima na sajtu CPI i pogledajte snimke sa održanih javnih časova:

Zločini nad albanskim civilima na Kosovu i masovne grobnice u Batajnici