Sve dok smo ljudski kapitali, niko neće garantovati naš opstanak, to je isključivo na nama, a neki kapitali žive, dok drugi umiru, to je način na koji kompeticija u kapitalističkom svetu i na kapitalističkom tržištu funkcioniše.
Ljudski kapitali nisu “cilj po sebi”, oni su figure na šahovskoj tabli. I mislim da je to način da se razume prizor od prošlog proleća, devetsto mrtvih afričkih tela koja plutaju po mediteranskom moru.
Danas je moj cilj bio samo da pružim uvod u ovaj nov način shvatanja i vrednovanja politike, društva i ljudi i da razmotrimo kako je tokom tri kratke decenije neolibrealizam radikalno transformisao to ko smo mi, šta osećamo da moramo da uradimo, kako se odnosimo jedni prema drugima, kao i same koordinate demokratije, vrednosti koje organizuju naš politički životi svaku karakteristiku života.
Do sada u ediciji Izvori epistemologije: kritički život:
Kritički život 1 – Edvard Snouden
Kritički život 2: Zemlja i sloboda (Ken Louč)
Kritički život 3: Nevidljivi gradovi (Italo Kalvino)
Kritički život 4: Performiranje političkog (Džudit Batler)
Kritički život 5: Kultura i imperijalizam (Edvard Said)
Kritički život 6: Izvori totalitarizma (Hana Arent)
Kritički život 7: Ko je neoliberalni subjekt? (Vendi Braun)
Kritički život 8: Viralni homonacionalizam (Džazbir Puar)
Kritički život 9: Bitka za Čile, 1. deo (Patrisio Guzman)
Kritički život 10: Bitka za Čile, 2. deo (Patrisio Guzman)
Kritički život 11: Bitka za Čile, 3. deo (Patrisio Guzman)
Kritički život 12: Američka predavanja (Italo Kalvino)
