Veronika Gago je profesorka Fakulteta društvenih nauka na Univerzitetu u Buenos Airesu i Nacionalnom univerzitetu u San Martinu, i istraživačica je Nacionalnog saveta nauke i tehnike (CONICET). Njen istraživački rad se fokusira na međunarodne društvene pokrete, naročito na feminizam i kritiku neoliberalnog rezonovanja.
Istaknuta je članica pokreta Ni uma menos i bila je deo militantne istraživačke grupe Situaciones. Autorka je knjiga Controversia. Una lengua en el exilio (Biblioteca Nacional, 2012), La razón neoliberal. Economías barrocas y pragmática popular (Tinta Limón, 2014, Traficantes de Sueños, 2015) i La potencia feminista – o el deseo de cambiarlo todo (Tinta Limón, 2019), između ostalih. Gago je i članica izdavačke kuće Tinta Limón Ediciones i redovno piše za različite medije, naročito u Južnoj Americi.
Povodom novog izdanja u okviru serijala Izvori epistemologije – Kritički život predstavljamo vam intervju sa Veronikom Gago koji smo uradile prilikom posete Argentini. Prevod dela knjige Feminističko čitanje duga (Pluto Press, 2021; na srpski prevela Ana Imširović) koju je Gago napisala zajedno sa Lusi Kavalero, istraživačicom i feminističkom aktivistkinjom, možete da pronađete ovde. Intervju i knjiga rasvetljavaju moguće načine povezivanja feminističkih i drugih borbi za pravdu.
Jedna od najzanimljivih stvari kojoj izvana svedočimo dok se dešava u Južnoj Americi, a što je i opisano u tvojoj knjizi, jeste da je feministički pokret u Južnoj Americi i Argentini progurao pitanje ekonomije i duga u pokret, a i šire, u prostore zajednice. Ovo se ne dešava širom sveta uprkos ekonomskoj krizi, i svakako ne u našem kontekstu, gde ekonomija nije predstavljena na prijemčiv način. Dok aktivistkinje razumeju ekonomsku krizu, često ne umeju da je iskoriste za širu mobilizaciju. Radoznale smo kako se ovo razvilo u Argentini i kako je postalo gotovo svakodnevna agenda i pogon pokreta?
Najpre, rekla bih da u Argentini postoji tradicija kritike spoljnog duga, a spoljni dug je potpuno povezan sa diktaturom sedamdesetih. Početak spoljnog duga je početak diktature. Bio je to zapravo veoma politički projekat tog vremena, i idu ruku pod ruku. Ovo, čini mi se, jeste početna tačka.
E sad, u svoje vreme, Majke sa Plaze de Majo su te koje su protestovale protiv spoljnog duga koji su nametnuli Međunarodni monetarni fond i druge međunarodne organizacije. One su zapravo imenovale ovaj proces „finansijskim terorizmom“. Za nas, istoricitet pokreta je vrlo važan, jer imale su čak i transparent na kom piše „protiv finansijskog terorizma“. Stoga, tu postoji organska povezanost sa nama; uviđanje povezanosti represije, kršenja ljudskih prava i ekonomije, što nije uvek očigledno. I to je prvi čvor u genealogiji koji je veoma važan. U ovome su Majke bile toliko briljantne da su povezale transnacionalni kapital i finansijalizaciju, inflaciju kao i život u dugu.
Osamdesete su u čitavoj Južnoj Americi bile obeležene demokratskom tranzicijom, ali konkretno stvaranjem spoljnog duga. Od SAD, ono što dolazi u obliku uslovljavanja demokratije jeste zahtev za ekonomsku tranziciju, odnosno za stvaranje duga. Granice demokratije uslovljene su stranim dugom, pogotovo kod Međunarodnog monetarnog fonda.
Onda da sumiram. Prvo smo imali diktaturu, onda smo imali demokratsku tranziciju sa spoljnim dugom gde je politička militantnost u okviru Majki ili kod drugih skretala pažnju na povezanost između tranzicije i duga.
Smatram da je feminizam treći momenat povezivanja spoljnog duga sa dugom svakodnevnice. Feminizam je taj koji kaže: „okej, ko plaća spoljni dug?“. Žene ga plaćaju. Zašto? Zato što budžetski rezovi vezani za javne i socijalne usluge znače više posla za nas. Ovde je značajan kolektiv #niunamenos, jer istražuje prisutnost spoljnog duga u svakodnevnom životu. Lusi Kavalero i ja smo počele da radimo na ovom istraživanju, ali uskoro su usledile i javne akcije. Na primer, protesti koje smo imale 2017. godine bili su zapravo ispred Narodne banke Argentine. Od tada, počinjemo sa pravim političkim radom na ovim problemima, uz brojne radionice, javne akcije, sastanke, kako bismo zajedno promišljale kako spoljni dug utiče na svakodnevni život: Kakv dug se zahteva od žena da preuzmu? Kakvo disciplinovanje spoljni dug podstiče kako bi podjarmio žene? Razmišljale smo i na načine na koje bi feministički štrajk doprineo prekidu ovih procesa, i to nam je omogućilo da postavimo pitanje ko su radnice danas. One koje nemaju plate. I videle smo da je stanje duga stanje proletarijata, jer su većina žena u dugu one koje nemaju plate, već primaju socijalnu pomoć.
Ovo je povezano i sa periodom devedesetih i onim što smo nazivale „bankarizacijom socijalne pomoći“ zemlje, kada su banke radile na „finansijskoj inkluziji“ najsiromašnije populacije, kujući dug u smislu upotrebe računa, u usklađenosti sa državom. Ono što smo videle, naravno, umesto inkluzije, jeste stvaranje novih dužnika/ca i eksploatacije. Dakle, kako su to izveli? Svaki put kad postoji smanjenje socijalne pomoći, i kada raste jaz između socijalne pomoći i inflacije, banka ili počne sa dugom ili koristi garanciju države za održavanje duga. Sve ovo se dešava u momentu kada Argentina ponovo ulazi u MMF 2018. godine.
Sve ovo nas dovodi do feminističkih kapaciteta za prevođenje tih političkih i ekonomskih momenata u ulične slogane. Zanimljivo je da su te slogane usvojili sindikati, političke organizacije i političke partije. I to je bio posao feminizma – da uveže poveznice, istraživanja i slogane. Zaista, najveći protesti u istoriji Argentine bili su 2022, Prajd, i slogan je bio „dug je sa nama (nosotres)“1 . Retko je da je najveći protest Prajd, i to sa tim sloganom! To je takođe podrazumevalo povezivanje ekonomske autonomije sa pitanjem nasilja. Zatim smo postavile pitanje „koja su to nasilja koja okružuju žene“. Bez ekonomske autonomije, nema osnove za diskusiju o nasilju.
Sve je ovo za mene bio zanimljiv proces, jer uspeva u povezivanju aktuelne političke premise (spoljnog duga) i svakodnevnih života žena i kvir ljudi. Najzad, druga zanimljivost je da se pitanje duga pretvorilo u indeks siromaštva. Pre se merilo samo po primanjima, a sada imamo i dug. Bez ove poveznice između primanja i duga, nemamo način da razumemo o kakvom siromaštvu govorimo. Otvaranjem ovih pitanja i visokim stepenom pažljivosti ovo se nije završilo samo kao analitički diskurs. Želele smo da stvaramo iz kapaciteta za mobilizaciju.
Sjajno. Ovo nas zapravo dovodi do drugog pitanja. Čitajući tvoju knjigu, stiče se utisak da nije samo teorijska, već da adresira i sadašnjicu, ono što se upravo dešava na ulicama i u domovima. Kako je knjiga nastavila da živi nakon objavljivanja? Šta se sada dešava sa njom? Kako se dalje koristi za osnaživanje žena i pokretanje na akciju?
Knjiga je objavljena ovde u Argentini i na različitim mestima, na španskom 2019. godine, pre pandemije. Prevedena je na engleski 2020. Dakle, nema pandemije u knjizi. Ono što pokušavam da uradim sa Lusi je da adresiram pitanje pandemije u manjoj knjizi, pamfletu, Kuća kao laboratorija, finansije, troškovi života, esencijalni rad. Radile smo sa feminističkom skupštinom iz Villa 31 i sa unijom podstanara. Fokus istraživanja koji smo želele da postignemo je na tome šta finansije, troškovi života i esencijalni rad znače tokom pandemije. I, takođe, kako je feministički pokret izgradio jezik i javne akcije kako bi promišljao šta se dešavalo tokom pandemije. Ono što je isto zanimljivo iz feminističke perspektive je kako je pandemija zaustavila sve procese koje smo započele. Počelo je, sve smo se vratile u svoje domove, rastrgnute kućnim radom do svojih granica. Nije teorija zavere, ali kroz pandemiju se desilo nešto poput kontra-revolucije. Bila je to negativna nepredviđena okolnost koja je uticala na sve mobilizacije i transformacije koje su se već događale od 2017. E sad, ključna stvar, čak i tokom pandemije, jeste bila da se održi borba za abortus, posebno tokom 2020. I zapanjujuće je da smo u decembru 2020. uspele. Prva stvar koju su rekli kada je pandemija izbila je da će se u parlamentu ratosiljati zahteva za abortus: imamo druge prioritete, ne možemo sada da diskutujemo o tome… I pobeda je bila neverovatna! Impresivna. Prvi protesti tokom pandemije… Bilo je zadivljujuće!
Od 2022. do danas, diskutovale smo samo o protestima za 8. mart, i složile smo se da je ovo prva godina kada smo u kapacitetima da se vratimo organizovanju, diskusijama i zajedničkom radu, ali uz više kompleksnosti: pandemija, rat u Ukrajini, klimatske promene.
Kompleksnost koju spominješ nas zapravo vodi do jednostavnog, a ipak neophodnog pitanja. Uvek dobijamo različite odgovore, pa ga zato i postavljamo: šta je za tebe feministička solidarnost?
(Smeh) Za mene, to je iskustvo međunarodnog feminističkog pokreta poslednjih nekoliko godina. Smatram da se je pokret restartovao ideju internacionalne soldidarnosti koju bih definisala kao deljenje političkih procesa, ili načine na koje smo sve postale deo istog političkog procesa. Mislim da ova činjenica donosi dodatni nivo povezanosti i bliskosti. To je takođe izazovno. Poslednjih nekoliko godina za mene je glavni izazov kako kombinovati masovne pokrete i njihovu radikalnost. To se dešava u drugačijim ritmovima i momentima uspona, na različitim mestima, ali ima nečeg u mogućnosti promišljanja zajedništva i pokušaja identifikacije kako određeni problemi i agende utiču jedne na druge ili na druge kontekste, i kako kreiraju zajedničku bazu i kodove koji nam omogućavaju da interpretiramo različite stvarnosti koje su nama nepoznate. To je za mene ključno. Videle smo to sa pitanjem abortusa, jer je to bio i međunarodni uspeh. Čini se da su se radost i sreća osetile svuda širom sveta kada je abortus odobren u Argentini. Takva vrsta afektivnosti je ključan deo solidarnosti. Kada vidite fotografiju ili video, i možete da razumete šta se dešava na nekom drugom mestu na planeti. I možete da delite tu radost. I, na kraju, veliki deo solidarnosti je aktiviranje misli da mi jesmo deo pokreta. To se ne dešava stalno, sa time eksperimentišemo. Možda je vreme da vratimo reč revolucija u cirkulaciju, makar kao deo rasprave.
Razgovor vodile: Đurđa Trajković i Galina Maksimović
Prevod sa španskog na engleski: Đurđa Trajković
Prevod sa engleskog: Galina Maksimović
1 Nosotres je rodno neutralan izraz za zamenicu „mi“
